Da li voda u nargili filtrira dim? Šta je izmereno

Istine i zablude o nargili 2. deo

„Nargila je blaža od cigarete, dim prođe kroz vodu pa se očisti.“ To je rečenica koju čuješ u svakom lokalu, i to je zabluda broj jedan o nargili. Pola je tačno: dim jeste blaži. Netačan je deo zbog kog ljudi misle da je bezopasan. Evo šta voda u vazi radi, šta ne radi, i šta je izmereno kad su to proverili na mašini.

Šta voda radi, a šta ne

Dim iz glave nargile je vruć. Ode niz stub, izađe ispod površine vode u vazi, izmehuri se, pa kroz crevo od metar i po stigne do tebe. Na tom putu se ohladi i pokupi vlagu. Zato ne grebe grlo kao cigareta i zato ga početnik uopšte može da povuče. To je cela funkcija vode: hlađenje i vlaženje. Nargila se tako zove jer ima vodu, ne zato što voda nešto čisti.

Osećaj u grlu i sadržaj dima su dve različite stvari. Hladan dim je prijatniji, ali u njemu je isti nikotin, isti ugljen-monoksid iz uglja, isti katran i metali iz duvana. Tomas Ajzenberg sa Univerziteta Virdžinija Komonvelt, koji nargilu istražuje dvadeset godina, to kaže u jednoj rečenici: voda ne filtrira dim, ona ga ohladi tako da se vrlo lako udiše. Deo čestica i nešto rastvorljivih materija voda zadrži, to je tačno. Ali ne ono što te zanima.

Merenje iz Jordana: 3 odsto

Najčistiji odgovor dala je grupa sa Nemačkog jordanskog univerziteta i Kraljevskog naučnog društva u Amanu, objavljen 2015. u časopisu BMC Public Health. Pitanje je bilo jednostavno: koliko metala iz duvana završi u vodi, koliko u pepelu, a koliko u dimu. Kupili su četiri duvana sa lokalne pijace, domaće i uvezene iz Emirata, i pušili ih na mašini za pušenje, ne na ljudima, da bi svaki dim bio isti: 530 mililitara, 2,6 sekundi, tri dima u minutu. Dvadeset dva grama duvana po sesiji, deset sesija po duvanu, kocke uglja na foliji kao u svakom lokalu. Voda u vazi, 750 mililitara, nije menjana tokom svih deset sesija.

Onda su izmerili jedanaest metala u duvanu pre pušenja, u vodi posle pušenja i u pepelu koji je ostao u glavi: hrom, bakar, gvožđe, olovo, mangan, nikl, vanadijum, uran i još nekoliko. Rezultat: u vodi je ostalo oko 3 odsto ukupne količine metala, uz odstupanje od jedan odsto gore-dole. Po pojedinim metalima od 0,2 odsto za mangan do 4,4 odsto za vanadijum. U pepelu je ostalo oko 40 odsto. Ostatak, oko 57 odsto, nije bio ni u vodi ni u pepelu, pa je jedino mogao da ode u dim. Za uran je to 95 odsto, za mangan 48.

Zaključak autora, prevedeno bez ulepšavanja: tako mala frakcija ne pruža zaštitu od većine potencijalno toksičnih metala. Voda koja deset sesija nije menjana i dalje je zadržala samo 3 odsto. Ceo rad je javno dostupan, sa tabelama po metalu.

Ugljen-monoksid i nikotin prolaze

Metali su jedan deo priče. Ono što te stvarno uhvati posle nargile je ugljen-monoksid, i on sa vodom nema nikakve veze. To je gas koji se u vodi praktično ne rastvara: u litru vode stane oko 28 miligrama, a dim kroz vazu prolazi kao mehurići, u deliću sekunde. U merenjima na ljudima, o kojima smo pisali u prvom delu serijala, posle 45 minuta nargile u krvi je bilo tri do četiri puta više ugljen-monoksida nego posle jedne cigarete. Sav taj gas je „prošao kroz vodu“.

Nikotin je zanimljiviji, jer se u vodi rastvara. Ali dim kroz vazu prođe prebrzo da bi ga voda stigla da zadrži, i krv to pokazuje: vršni nikotin posle 45 minuta nargile 10,2 nanograma po mililitru, posle jedne cigarete 10,6. Isto. Da voda hvata nikotin, nargila ne bi „radila“, ne bi stvarala zavisnost i ne bi se puštala jedna za drugom. A radi.

Kako to izgleda u lokalu. Voda u vazi posle sesije požuti i zamiriše na duvan. To je onih 3 odsto plus nešto arome i melase. Izgleda kao da je „pokupila prljavštinu“, pa ljudi misle da je filter uspeo. Ono što je prošlo kroz nju ne vidi se, jer je već u tebi.

Zašto je „blaži“ zapravo problem

Blaži dim nije samo prijatniji, on menja način na koji pušiš. Cigareta grebe, pa su dimovi kratki i plitki: oko 20 po cigareti, ukupno pola litre dima. Nargila ne grebe, pa se vuče dublje i duže, dok se priča i gleda u telefon: oko 200 dimova za sat vremena i blizu 90 litara dima kroz pluća, po podacima Svetske zdravstvene organizacije i američkog CDC-a. Ohlađen dim ide dublje u pluća nego vruć.

Drugim rečima, voda nargilu ne čini manje štetnom nego lakšom za pušenje. To je razlika koju vredi zapamtiti: blaže u grlu ne znači manje u plućima. Zato i poređenje sa cigaretama ispadne onako kako ispadne: po nikotinu kao jedna do nekoliko cigareta, po dimu i ugljen-monoksidu mnogo više.

Led, mleko, sok i alkohol u vazi

Kad se već veruje da voda čisti, lako se poveruje i da nešto drugo čisti bolje. Nema merenja koje to pokazuje, ni za jedno od ovih:

• Led i ledena voda. Dim bude još hladniji i još mekši. To je prijatno, ali po logici od gore znači samo dublje dimove. Ništa se ne filtrira više nego sa običnom vodom.
• Mleko. Peni se, pena ulazi u stub i crevo, a kad se zagreje, miris nije ono što si hteo. Nargila na mleku je bila fora na internetu, ne u nauci.
• Sok i vino. Daju neku aromu i to je sve. Šećer iz soka ostaje u vazi i crevu, pa posle svaka nargila vuče na pokvareno.
• Alkohol. Isparava u dim koji udišeš, uz nikotin i ugljen-monoksid. To nije filter, to je dodatak.

Voda je u vazi zbog hlađenja i tu nema šta da se popravlja. Jedino što stvarno vredi: sveža voda svaki put i čisto crevo, jer se u ustajaloj vodi i vlažnom crevu skuplja ono što ne želiš da udišeš sutra.

Šta je tačno, a šta nije

Šta stvarno pomaže

1. Kraća sesija. Dim i ugljen-monoksid se broje po minutu. Pola sata umesto sat i po je najveća ušteda koju možeš da napraviš.
2. Manje uglja i prirodni ugalj. Dve kocke kokosovog uglja umesto tri brzopaleće. Ugljen-monoksid dolazi iz uglja, a ne iz duvana.
3. Provetren prostor. Bašta, otvoren prozor ili sto kod vrata. Ugljen-monoksid se skuplja u zatvorenom, i ne samo od tvoje nargile.
4. Ne oslanjaj se na vodu. Sveža voda svaki put, zbog ukusa i higijene, ne zbog „filtera“.
5. Svoj pisak i pauza kad se zavrti. Kratko „zavrti se“ je nikotin, ali ako se vrti duže ili boli glava, to je ugljen-monoksid. Izađi na vazduh.

Kako se nargila pravi da što manje dimi i smrdi piše u vodiču kako napraviti nargilu, a gde je šta na nargili vidi se na 3D modelu. Ako tek počinješ, prvo pročitaj vodič za početnike.

Česta pitanja

Ovo nije medicinski savet. Brojke su iz objavljenih studija: Al-Kazvini, Said i Sdepanian (BMC Public Health, 2015), Ajzenberg i Šihadeh (2009), Kob i saradnici (2011), Svetska zdravstvena organizacija (2005, 2015), američki CDC.